Profesor hemije sa Univerziteta u Coloradu, Jose-Luis Jimenez, nedavno je predstavio novi model procjene za širenje korona virusa na temelju kojeg je španjolski El Pais izradio zanimljive simulacije
Korona virus širi se zrakom, posebno u zatvorenim prostorima, putem sićušnih čestica aerosola koje zaražena osoba izdahne, koje neko vrijeme ostaju u zraku ili padnu na površine koje dodirujemo. Znanstvenici se od samog početka pandemije bave istraživanjem načina na koji se virus širi te istražuju koliko dugo može opstati u zraku.
Riječ je o česticama koje su nešto veće od 300 mikrometara i zbog zračnih struja u sekundi padaju na tlo, pri čemu nije svejedno kakvo je strujanje zraka u prostoriji, koliko su ljudi blizu jedni drugima, koliko su dugo izloženi bliskom kontaktu s drugim ljudima i slično.
🦠 Así se contagia el coronavirus en el aire
La covid se contagia por el aire, sobre todo en interiores. Los científicos reconocen el papel que desempeña en la pandemia la transmisión por minúsculas partículas
HILO ↓
🔴 https://t.co/CRG0oXhVU3 pic.twitter.com/iJMzDyszDm
— EL PAÍS América (@elpais_america) October 25, 2020
Stručnjaci su do sada izradili niz modela koji simuliraju širenje virusa, a jedan od njih, nazvan ‘Estimator’, nedavno je predstavio znanstvenik i profesor hemije sa Univerziteta u Coloradu, Jose-Luis Jimenez. Na temelju njegovih simulacija, španjolski list El Pais izradio je grafičke prikaze širenja virusa u potencijalnim stvarnim situacijama.
Prikazana su tri primjera: Porodičnog druženja u sobi, boravka u kafiću u kojem su stolovi razmješteni u skladu s epidemiološkim mjerama, te boravka djece u učionici, pod pretpostavkom da je u svakoj od tih situacija jedna osoba bila zaražena korona virusom.
Grafike pokazuju kako je za sprječavanje širenja zaraze u zatvorenim prostorima najbitnija ventilacija, odnosno prozračivanje (bilo otvaranjem prozora i vrata ili mehaničkom ventilacijom). Maske pri tome imaju određenu ulogu jer smanjuju broj potencijalno zaraženih, a važan je faktor i vrijeme koje se provodi u prostoru.
4. Una reunión. En una casa se reúnen seis personas, una de ellas contagiada. Independientemente de la distancia, si pasaran cuatro horas sin mascarillas ni ventilación y hablando en voz alta, se contagiarían las otras cinco, según el modelo desarrollado por @jljcolorado pic.twitter.com/5NBgKLXBPU
— EL PAÍS América (@elpais_america) October 25, 2020
Prva vizualizacija prikazuje druženje šest osoba u zatvorenoj sobi. Ako je jedna osoba zaražena i nema nikakvih epidemioloških mjera, poput nošenja maski i prozračivanja, model pokazuje da bi se nakon četiri sata svih pet osoba koje su u sobi sa zaraženom osobom, moglo zaraziti. Rizik značajno pada ako se druženje skrati na dva sata, te ako se prostorija redovno prozračuje. Dodatno, rizik se smanjuje ako osobe u prostoru nose maske. Naime, u tom slučaju postoji određeni rizik od zaraze samo za jednu osobu.
Drugi je primjer kafić čiji je kapacitet reduciran na 50 posto, u kojem se nalazi 15 osoba od kojih je jedna zaražena. Bez prozračivanja i ventilacije, nakon četiri sata svi posjetitelji kafića bit će zaraženi. Ako se nose maske, rizik je manji te model predviđa zarazu osam osoba, no ako se prostor prozračuje i ako posjetitelji nose maske, te ako je vrijeme boravka u prostoru dva sata, tada , postoji rizik od zaraze za samo – jednu osobu.
6. En un bar o en un restaurante con 15 clientes y tres empleados, sin tomar ninguna medida, pasadas cuatro horas se infectarían 14 clientes. Si usaran permanentemente las mascarillas, esa probabilidad caería hasta los 8 contagios
🔴 https://t.co/CRG0oXhVU3 pic.twitter.com/UGfmxfnXC2
— EL PAÍS América (@elpais_america) October 25, 2020
Isti zaključak može se izvesti iz modela primijenjenog u učionici sa 24 učenika i zaraženom profesoricom. Bez epidemioloških mjera, nakon dva sata čak do 12 učenika može biti zaraženo, dok bi u slučaju nošenja maski ta brojka mogla iznositi pet. U objašnjenju ove situacije navodi se kako udaljenost učenika od zaražene profesorice nije neki odlučujući faktor, te se jednako mogu zaraziti učenici koji su u njezinoj blizini, ali i oni koji sjede u pozadini učionice. Rizik za učenike ako nose maske i ako se razred pravilno provjetrava nakon sat vremena, drastično pada, te se procjenjuje da postoji rizik za zarazu – samo jednog učenika.
Teško je u stvarnosti ispitati točnost takvih modela, no ono o čemu se sve više govori u posljednje vrijeme i na što ukazuje sve više istraživanja jest važnost prozračivanja i ventilacije koja, čini se, postaje jedna od najvažnijih mjera za sprječavanje širenja zaraze u zatvorenim prostorima.
